Чланови делегације коју је у посети Грчкој предводио председник СГ Јагодине и почасни конзул Грчке у Србији Драган Марковић Палма, после обиласка манастира Хиландар, посетили су и Зејтинлик у Солуну, истичући да им је посета овом гробљу где су сахрањени српски ратници била изузетно емотивна и значајна.

На нашем делу сахрањено је 7.455 српских војника. Оно што раздваја наш део од савезничких гробља, су војници из три рата, и то из Првог светског рата, из Балканских ратова и из Другог светског рата. Војници из Другог светског рата доведени су овде у немачки логор као заробљеници и осамдесетих година прошлог века добиће своје место. Посмртни остаци највећег броја наших војника налазе се у овој Спомен костурници и оно што је за њу специфично је то, што сваки војник има своје појединачно место. Тачан број српских војника који се налазе у Спомен костурници је 5.580. Од тог броја, 93 војника је неиндентификовано, сви остали војници имају макар име и презиме. Наравно, за више војника има и додатних информација, од тога који су чин имали, у којој су се јединици борили и за отприлике половину војника постоји и податак одакле су потицали. Оно што је заједничко за све погинуле војнике је управо младост и већи део њих су били обични војници-редови. Ово највећи објекат тог типа који имамо ван граница наше државе, маузолеј на Зејтинлику, чини га Спомен костурница и војна капела ,,Светог Ђорђа'. Видећете да нема дела Србије који није послао јединицу. Сав материјал за овај комплекс донет је из наше државе, оно што се сматрало најбољим, најквалитетнијим. Оно што такође морам да напоменем су чемпреси, а с обзиром да ви сада долазите из Хиландара, сви чемпреси на нашем делу стижу као младе саднице из манастира Хиландара. Први чемпреси који су сађени на нашем делу су из 1925. и 1926.године, тако да се ближе стотој години. Почетком тридесетих година прошлог века почиње градња овог маузолеја, а на Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембра 1936. Зејтинлик се званично отвара. Не могу да завршим причу а да не поменем деда Ђорђа Михаиловића, чувара овог гробља званично 62 године, који је готово цео свој живот провео овде, на овом делу. Он је потомак солунског борца Сава Михаиловића, који је био и први чувар овог гробља, а онда наслеђивањем деда Ђорђе 1961.године постаје званични чувар овог гробља. Деда Ђорђе је по сопственој жељи сахрањен овде у гробници са својим оцем и својим дедом и он је свакако симбол овог гробља и сибол Србије у граду Солуну', рекла је између осталог у свом садржајном обраћању, члановима наше делегације Олга Тасић, чувар Српског гробља у Солуну.

На крају посете Зејтинлику сви чланови делегације су истакли значај обиласка гробља где су сахрањени српски војници, уз констатацију да је све било дирљиво, емотивно и испуњено поносом, с обзиром да су и многима од њих преци учествовали у Првом светском рату и положили своје животе за слободу Србије и српског народа. Свако је од чланова делегације такође поручио да храброст и јунаштво наших предака никада не смеју, нити ће бити заборављени.